Kraljevina Španija

Kosta del Sol (obala sunca) je regija Španije koja se često poistovećuje sa Malagaškim primorjem. Ova regija se proteže od rta Gata do Tarife. To je geografski i turistički veoma interesantno područje, skoro jedinstveno u Evropi. To je prostor gde se dodiruju najviše planine kontinentalne Španije i pitome, peskovite, šljunkovite i kamenite mediteranske obale. Iznada malaške obale izdiže se Sijera Nevada, sa vrhovima preko 3400m. Upravo ta visina omogućava kombinovanje kupanja u moru i provođenje odmora na planini, pa čak i smučanja u određenom delu godine. Značajniji turistički gradovi ove regije su Malaga, Almerija, Toremolinos, Alhesiras…

Канарска Острва (шп. Islas Canarias) су острва у Атлантском океану, 104 километра западно од рта Хуби (шп.Juby) у јужном Мароку, и заједно чине једну аутономну покрајину Шпаније. Чини их 12 острва и острваца са површине 7.273km², са највећим растојањем међу њима од 600 километара. Седам острва је насељено:Тенерифе, Фуертевентура, Гран Канарија, Ланзароте, Ла Палма, Гомера и Јеро. На ових седам острва живи око 1,5 милиона становника, па је густина насељености око 200 ст/km². Ненасељена острва су : Алегранса, Грасиоса,Роке де Есте, Роке де Оесте, Монтања Клара, и Исла де Лобос. То су вулканска и планинска острва, са бројним кратерима, а посебно на острву Тенерифе. Канарски кратери спадају међу највеће на свету. На острву Тенерифе се налази и највиши врх Шпаније Пико де Теиде (шп. Pico de Teide, 3.718 m). Северне обале су изграђене од црног, сивог, црвеног и белог песка, док су беле плаже на источним острвима настале таложењем песка из Сахаре.

Važeći ustav Španije je donet 1978. a njena ustavotvorna tradicija datira od 1812. kada je ovaj pravni akt prvi put donet

Prema ustavu, Španija se sastoji od sedamnaest autonomnih pokrajina i dva autonomna grada sa različitim stepenima autonomije. Ustavom je naglašeno i nedeljivo jedinstvo španske nacije. Takođe, ustav precizira nepostojanje državne religije i jamči slobodu veroispovesti.

Španija se ističe težnjama ka jednakosti polova u politici u privredi, radi čega su doneti zakoni kojima se to garantuje

Prva pisana svedočanstva opisuju Iberiju kao zemlju nastanjenu Iberima, Baskima i Keltima. Nakon velikih borbi dolazi pod vlastRima. Tokom srednjeg veka njom su zavladala germanska plemena da bi nedugo zatim potpala pod vlast Mavara iz severne Afrike. Tokom viševekovne borbe mala hrišćanska kraljevstva sa severa uspela su da povrate vlast nad poluostrvom. Poslednje mavarsko kraljevstvo palo je iste godine kada je Kolumbo stigao da Amerike. Tada je počelo da se stvara globalno carstvo a Španija je naredih vek i po bila vodeća evropska i svetska sila.

Brojni ratovi i drugi problemi vremenom su urušili njen status. Napoleonova invazija je dovela do haosa u zemlji, i podstakla pokrete za nezavisnost u španskim kolonijama. Neposredno pre Drugog svetskog rata Španiju je zadesio krvavi građanski rat koji je na vlast doveo diktatorski režim. Krajem sedamdesetih godina 20. veka dolazi do obnove demokratije a nešto kasnije Španija se pridružujeEvropskoj uniji, beležeći stabilan ekonomski razvoj i kulturni preporod.

Prva pisana svedočanstva opisuju Iberiju kao zemlju nastanjenu Iberima, Baskima i Keltima. Nakon velikih borbi dolazi pod vlastRima. Tokom srednjeg veka njom su zavladala germanska plemena da bi nedugo zatim potpala pod vlast Mavara iz severne Afrike. Tokom viševekovne borbe mala hrišćanska kraljevstva sa severa uspela su da povrate vlast nad poluostrvom. Poslednje mavarsko kraljevstvo palo je iste godine kada je Kolumbo stigao da Amerike. Tada je počelo da se stvara globalno carstvo a Španija je naredih vek i po bila vodeća evropska i svetska sila.

Brojni ratovi i drugi problemi vremenom su urušili njen status. Napoleonova invazija je dovela do haosa u zemlji, i podstakla pokrete za nezavisnost u španskim kolonijama. Neposredno pre Drugog svetskog rata Španiju je zadesio krvavi građanski rat koji je na vlast doveo diktatorski režim. Krajem sedamdesetih godina 20. veka dolazi do obnove demokratije a nešto kasnije Španija se pridružujeEvropskoj uniji, beležeći stabilan ekonomski razvoj i kulturni preporod.

Најстарији део Шпаније, 600-800 метара висока висораван Мезета, састављена је од преткамбријског и кристаличног камења и старих каменаца. На северу је окружена младим набраним Кантабријским горјем иПиринејима (Pico de Aneto, 3.404m), а на југу Андалузијским горјем или Бетијским Кордиљерима, који су грађени од мезозојских и терцијарних наслага.

Андалузијско горје састоји се од неколико масива, који се пружају паралелно с обалом Средоземног мора; централни део Сијера Неваде (Sierra Nevada) с највишим врхом Шпаније (Mulhacu, 3.481m). Између јужног руба Мезете односно Сијера Морене (Sierra Morene) и Андалузијског горја налази се велика Андалузијска тектонска депресија. На североисточном рубу Мезете пружа се Иберско горје, грађено од кредних и јурских наслага, а између Иберског горја, Пиринеја и Кантабријског горја депресија реке Ебро (Храгонска котлина). Са висоравни Мезете издижу се планински масиви Сијера де Гата (Sierra de Gata), Сијера де Гредос (Sierra de Gredos) и Сијера де Гвадарама (Sierra de Guadarrama), који су настали раседањем у терцијару.

Osnovu hidrografske mreže Španije čini pet reka: Gvadalkivir, Gvadijana, Taho (Težo u Portugalu) i Duero, koje pripadaju slivu Atlantskog okeana i Ebro – pritoka Sredozemnog mora. Reke na severozapadu Španije imaju više vode, kraći tok, relativno veliki pad, a njihova estuarska ili rijaska ušća pogoduju razvoju vodenog saobraćaja. Tokovi koji se spuštaju sa visokih planina (Pirineja, Betijskih Kordiljera i dr.) imaju velike padove i značajan hidroenergetski potencijal. U krečnjačkim terenima reke su najčešće formirale kanjone ili klisure, strme odseke („kveste“) a tu su i vodopadi i brzaci, pogodni za proizvodnju električne energije. Veći tokovi iskorišćeni su za navodnjavanje plodnih ravnica.

Шпанија има мало шума (око 15%), а уз то ретке су праве шуме. Праве шуме остале су само на неким вишим деловима планина. На Мезети нема шума, а највеће шумске површине, али и травно-ливадске, очуване су на северозападу Шпаније. У унутрашњости Шпаније основу природног пејзажа чине ксерофитне заједнице. Шикару (matorral), углавном тешко проходну сачињавају грмови јасена, ловора, рузмарина и дивље маслине, а на лошем земљишту расте и слаба трава. У тим условима успевају лековите траве, најчешће лаванда, кадуља и мајчина душица. Простори који су обрасли мајчином душицом називају се томиларес (tomillares).

У пролеће кад шикара и површине под лековитим травама озелене привлаче шаренилом боја и ароматичним мирисима, стигну и бројни лептири и птице. Лети је знатно другачије, јер уз стално ведро небо и врело сунце, вегетација углавном пожути, а у први план долазе огољени камени блокови (сипари). Југоисточни део Мезете, у таквим условима, има оскудну степску вегетацију. Средоземну обалу карактерише флорна разноликост, која је углавном производ људског рада, односно ради се о култивисаним биљним врстама (агруми, маслине, винова лоза,поврће, чак и палме и др.). У средоземним климатско-вегетационим условима живи медитеранска фауна, коју карактерише велики број гмизаваца, инсеката и птица, док су се крупније животиње одржале углавном у планинским пределима.

Španija (šp. España, katal. Espanya, gal. España, bask. Espainia), zvanično Kraljevina Španija je južnoevropska^[2]država, smeštena na jugozapadu kontinenta na Pirinejskom poluostrvu i nekoliko susednih arhipelaga i enklava. Graniči se sa Portugalijom na zapadu i Francuskom i Andorom na severoistoku. Izlazi na Sredozemno more na jugu i istoku iAtlantski okean na severu i severozapadu, evropski deo Gibraltara graniči s Španijom. Glavni grad je Madrid. U sastavu Španije se takođe nalaze i dva arhipelaga: Balearska ostrva u Sredozemnom moru i Kanarska ostrva u Atlantskom okeanu. Seuta i Melilja (dve enklave na severu afričkog kontinenta sa statusom autonomnih gradova), kao i Livija(enklava u francuskim Pirinejima), takođe pripadaju španskoj državi.

Španija je članica Ujedinjenih nacija, Evropske unije i NATO saveza.